Home Zdravlje Istina o jajima: Da li su zdrava i u kojoj meri?

Istina o jajima: Da li su zdrava i u kojoj meri?

210
0
SHARE

Ukoliko postoji savršena hrana, to su jaja. Uvek ih ima, lako se spremaju, nisu skupa i puna su proteina.

“Jaje u sebi ima sve potrebno da napravi jedan organizam, pa je očigledno da je jako hranljivo”, rekao je Kristofer Blaso, vanredni profesor nauke o ishrani na univerzitetu u Konektikatu.

Ukoliko jedete jaja uz ostalu hranu, uspećete da pomognete organizmu da upije više vitamina. Na primer, jedna studija pokazuje da ukoliko dodate u salatu jedno jaje, uspećete da unesete više vitamina E koji se nalazi u salati.

Decenijama se govorilo da se jaje ne preporučuje zbog visokog sadržaja holesterola, što neka istraživanja povezuju sa srčanim bolestima. Jedno žumance sadrži 185 miligrama holesterola, što je više od polovine 300 miligrama, dnevno preporučene količine.

Da li to znači da jaja nisu idealna hrana, već čine štetu?

Holesterol je žućkasta masnoća proizvedena u našoj jetri i crevima i može se naći u svakoj ćeliji našeg tela. Obično za holesterol mislimo da je „nešto loše”. Ipak holesterol je glavni blok u našim ćelijskim membranama. Takođe je potreban telu da napravi vitamin D, kao i hormone testosteron i estrogen.

Organizam sam proizvodi onoliko holesterola koliko mu treba, a ima ga i u životinjskim proizvodima koje jedemo, poput govedine, jaja i sireva.

Holesterol se širi po telu zahvaljujući lipoproteinskim molekulima u krvi. Svaki čovek ima drugačiju kombinaciju različitih vrsta lipoproteina, a naše individualne karakteristike određuju stepen rizika od srčanih oboljenja.

LDL holesterol, poznatiji kao loš, prenosi se iz jetre do arterija i telesnog tkiva. Istraživači kažu to može da dovede do gomilanja holesterola u krvnim sudovima i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ipak, nisu uspeli još definitivno da povežu utrošak holesterola sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Kao rezultat toga, u američkim savetima za pravilnu ishranu više nema stavke o ograničavanju holesterola. Umesto toga, naglasak je na ograničavanju količine zasićenih masti koje jedemo.

To može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti. Hrana koja sadrži transmasti povećava nivo lošeg holesterola u telu. Iako neke transmasti prirodno postoje u proizvodima životinjskog porekla, većina je napravljena na veštački način.

Takvih transmasti ima dosta u margarinu, grickalicama, prženoj i pečenoj hrani, krofnama i tortama. Rasprava o uticaju jaja na ljudsko zdravlje delimično je otišla u drugom smeru i zbog toga šta naša tela mogu da prime holesterol koji unesemo.

“Postoji sistem i zato za većinu ljudi holesterol nije problem”, kaže Elizabet Džonson, profesorka sa Tafts univerziteta u Bostonu.

Ona je 2015. sa ekipom saradnika analizirala rezultate 40 studija i nisu pronašli konačan dokaz o vezi između srčanih bolesti i prehrambenog holesterola.

“Čovek ima dobru regulaciju u telu kada je u pitanju ta vrsta holesterola i sam organizam će stvarati manje količine”, navodi ona.

Jedno je sigurno. Ovakva istraživanja opet su pokrenula polemiku o uticaju holesterola na zdravlje. Jaja svakako pozitivno utiču na pojedine aspekte ljudskog zdravlja. Holin je sastojak u jajetu koje može da nas zaštiti od Alchajmerove bolesti.

Takođe, štiti i jetru. Ipak, može da ima i negativne posledice. Holin u metabolizmu crevna bakterija pretvara u molekul TMO koji završava u jetri. Tu se pretvara u TMAO, molekul koji se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Blaso se zapitao da li unošenje velike količine holina kroz jaja može da dovede do rasta nivoa TMAO. Pronašao je istraživanja koja pokazuju da je kod ljudi koji su jeli jaja posle 12 sati taj nivo porastao. Sa druge strane, TMAO se meri kao marker za srčane bolesti samo na osnovnom nivou, što može da se uoči kada ljudi poste.

Blaso to poredi sa efektom kada u krvi kratkotrajno poraste nivo šećera čim unesemo ugljene hidrate. Istovremeno, povišen nivo šećera u krvi jedino se dovodi u vezu sa dijabetesom kada su rezultati takvi u kontinuitetu.

Tako, možda, kada jedemo jaja, osetimo samo pozitivne efekte holina.

“Problem nastaje kada, umesto što se apsorbuje u krv, holin nastavlja put ka debelom crevu gde može da se pretvori u TMA, a kasnije u TMAO”, navodi Fernandez. “Ali holin je apsorbovan u jajima i ne ide u debelo crevo, tako da se ne povećava rizik od srčanih bolesti”. U međuvremenu su naučnici počeli da uviđaju druge koristi od jaja. Žumance je jedno od najboljih izvora luteina, pigmenta koji omogućuje bolji vid i smanjuje rizik od očnih oboljenja.

Ipak, jaja za doručak verovatno nisu najzdravija opcija, osim ako su deo raznovrsne ishrane.

izvor b92.net