“Moj tata je pred rat 91. prodao neku robu komšiji za 300 maraka…”
“Moj tata je pred rat 91. prodao neku robu komšiji za 300 maraka tj.rekao je da će ga sačekati neko vrijeme za novac jer trenutno ovaj nije imao.
U međuvremenu se zaratilo, svako na svoju stranu po bijelom svijetu, izgubili kontakte, tata više nije ni mislio na taj novac.
Poslije 25 godina zvoni fixni, zove komšija..
Kaže živi u inostranstvu, snašao se i nije zaboravio na dug. Došao je kod nas i donio novac.
Startovao me mlađi, upozoravala sam ga da nije dobro što to radi, volim starije, ali džabe! Pristanem da se vidim s njim. Kafica, dve, tri, šetnja, putovanje, padne i bam-bam. E, posle toga on počne da glumi lolu i odbija viđanja, smeta mu ovo, ono, ohoho, dečko, sa starijom se igraš?
Izbušim mu sve gume na autu, izgrebem kola, napravim pakao njegovoj porodici i njemu, sestri njegovoj namestim otkaz na poslu, namestim da mu ćale vidi majku sa švalerom… I nije mi žao! Hteo je da se igra!
(Izvor: Ispovesti.com)
