Možeš to učiniti, čak i kad misliš da ne možeš.
Neću lagati. Kroz odrastanje, ponekad sam mrzila svoju mamu.
Bila je samohrana majka. Provodila je dane podučavajući emocionalno uznemirenu decu i dolazila je kući potpuno iscrpljena.
Ponekad je bila tako umorna da bi se zaključala u svoju sobu i ćutala. Večere su bile iz mikrovalne, zagorene večere, hladne pizze. Bilo je suza i podignutih glasova.
Ponekad sam je nazivala najgorim mogućim imenima. Ponekad sam plakala. Ponekad je i ona plakala.
Ali bilo je i dobrih dana i uvek je bilo pomirenja. U popodnevnim satima odvela bi mene i moju sestru autom u grad na smrznuti jogurt. Ponekad bi nas odvela u vožnju samo da bi gledali kuće bogatih ljudi. Ponekad bi prolazili kroz šumu samo da bi se izgubili.
Uvek sam volela svoju majku i cenila je usred previranja. Bila je moja stena. Znala sam da me bezuslovno volela. Znala sam da će uvek, bez sumnje, biti tu za mene.
I to je razlog što smo, uprkos tome što smo proživele razvod svojih roditelja, moja sestra i ja izrasle u jake žene.
Hoće li vaš razvod uticati na vašu decu? Iako je to moguće, ja i moja sestra smo postale nezavisne žene koje znaju kako treba obaviti stvari. I što je najvažnije, postale smo žene koje znaju voleti svim srcem.
Mislim da nisam u potpunosti cenila sve što je moja majka učinila za nas, sve dok nisam postala majka i sama. Najranije godine detinjstva mog deteta su me udarale u lice. Mučila sam se s mlekom, s raznim obavezama i vrlo malo sam spavala. Pokušavala sam zadovoljiti potrebe ovih sitnih malih bića čija je celokupna egzistencija zavisila o meni.
Ali imala sam pomoć. Imala sam muža koji je podjednako zadužen za roditeljske dužnosti (osim delova koji su uključivali moje grudi, naravno).
U ovoj poziciji, nisam mogla verovati kako je moja majka to učinila sama. Moj tata bio je dobar tata, tata sa zlatnim srcem. Bio je tu za mene kad sam bila dete. Ali kad se moja sestra rodila, moja je majka bila sama u onim beskrajnim, neprospavanim noćima. Pomagala sam, ali imala sam pet godina pa su postojale određene granice.
Nemam pojma kako je to učinila, ali neverovatno joj dugujem za sve.
Ja lično nisam samohrana majka, ali imam mnogo dragih prijatelja koji to jesu i osećam duboko saosećanje za sve samohrane majke. Ako postoji jedna stvar koju želim reći samohranim majkama, to je ovo: Možeš to.
Ide ti sjajno. Ti si nesavršena; sve su majke. Ali samo pokušavajući, samo svojom prisutnošću svakog dugog dana, svake duge noći, vi stvarate magiju za svoju decu. Dajete sve, čak i kad mislite da vam ne ide.
To je ono što sva deca trebaju: ona trebaju vas. Vašu prisutnost i ljubav. To je njihovo sidro i to ih upotpunjuje.
Ponekad to ne vidiš. Deca su neugodna; plaču. Znam da ležiš u krevetu na kraju dana i da plačeš. Znam da želiš biti istodobno dve osobe. Želiš imati nekoga ko će ti pomoći u ovome. Samo želiš zadremati, spavati nekoliko dodatnih sati u danu.
Ali ti sjajno to radiš. Jesi. I najvažnija stvar koju trebaš znati: tvoja će deca biti dobro. Tvoja će deca sjati.
Hvala ti. Hvala što svih ovih godina ulažeš krv, znoj i suze u život svoje dece. Hvala što si žrtvovala san i zdravlje. Deca ti se možda neće zahvaliti, ali njima to znači sve.
Znam da ne izgleda uvek tako, ali svaki dan ti radiš najvažniji posao na zemlji. Zato – opusti se malo, drži svoju decu blizu sebe i budi sretna.
Ide ti sjajno.
izvor zenskikutak.rs
