U ispovesti ove majke mnoge žene iz Srbije se mogu pronaći. Reči koje vas ubadaju kao mač, nateraće vas da još jednom razmislite i da ne prestajete da se borite jer niste sami u tome.
“Nekad sam mislio da siromasi prosto ne prate “recept za lečenje siromaštva” koji glasi: nađi posao, štedi novac i izvuci se iz bede. U to više ne verujem. Bio sam tako glup, to tek sad shvatam”, rečenica je anonimnog čoveka koga sam videla na popularnoj stranici “Ljudi iz Njujorka” i potpuno shvatam šta je time hteo da kaže.
Ja sam zaposlena i siromašna. I suprug i ja radimo puno radno vreme, često pored toga i dodatne poslove, i svakog meseca se mučimo da sastavimo kraj sa krajem. Dugo sam se jako stidela naše finansijske situacije. Pratili smo zlatni standard za ostvarivanje “američkog sna” – išli smo na fakultet, venčali se, našli dobre poslove, rodili decu, kupili kuću. A nismo doživeli realnost američkog sna. Umesto toga, davimo se u dugovima i pitanje je dana kada ćemo završiti na ulici – počinje svoju priču Mardžori Dženkins, autorka teksta “Moja porodica pripada klasi zaposlenih siromašnih”.
Zašto smo lepi u ogledalu, a očajni na fotografijama?
Koliko god naporno da radim, samo jedna plata deli me od finansijskog kolapsa. Svakog meseca na kalendaru zapišem sve dugove i pokušavam da nađem neku magičnu formulu da poplaćam sve. Imam i spisak računa koje ne moram da platim ovog meseca jer me još neće isključiti. Ne sećam se kad mi se desilo da mogu da poplaćam sve račune u istom mesecu.
Iscrpljujuće je tako živeti, ali sam za sada previše ponosna da pitam za pomoć. Znam da ima ljudi u mnogo goroj situaciji, i da možemo da se smatramo srećnicima što uopšte imamo krov nad glavom i hranu.
Zima je, a nama su gume potpuno ćelave. Praznici idu, a ja ne znam da li da nam isključim grejanje da bih imala šta da stavim deci pod jelku. Noćima ležim budna i pitam se kako, pobogu, da stvorim novac za sve.
Mi smo nevidljiva klasa siromaha – zaposleni siromasi, koji žive od plate do plate. Vučemo, guramo, grizemo i znojimo se za šta tačno? Da mogu da odložim plaćanje grejanja da bih mogla deci da priuštim zimske čizme? Za to vreme ćemo se, naravno, muž i ja smrzavati u svojim starim i pocepanim patikama jer para i za decu i za nas nema. Snaći ćemo se nekako da sačuvamo i kuću i da stavimo nešto hrane na sto, ali to će nas koštati mnogo fizičkog i mentalnog zdravlja.
I zato me vređa ta filozofija – radi i štedi. Od čega? Ovo je savremeno siromaštvo, i ja sam savremeni siromah koji ostaje nevidljiv. I zato su me dirnule reči čoveka sa početka mog teksta. Želim da me vidite, i drago mi je da me je neko konačno primetio.
(Kurir.rs/scarymommy.com)
